Pripreme u toku

U malenoj, skoro pa varošici, Mihajlovcu, Mirjana, zvana Mira, Jovanović privodi popunjavanje svog ranca kraju, a onda... Bar će joj pritisak spasti u okvire normale i prestaće da se sapliće po kući o sopstvene stvari.
Sutra je taj dan koji ja željno čekah nekih dve godine. U 21:30h je polazak Ćire sa beogradske železničke stanice za Beč, a u vagonima će biti potrpano 200 studenata srećnika i ja među njima.
Plan je sledeći: LUUUDOOOOO SE ZABAVITI, a onaj malo konkretniji plan kaže da će tome pridoneti obilazak sledećih gradova: Beča, Berlina, Praga, Bona, Kelna, Amsterdama, Brisela, Pariza, Barselone, Milana, Venecije i možda još nekih ako ovi ne zadovolje sve očekivane, u principu podrazumevajuće i obavezujuće potrebe.
Da bi bilo moguće misliti o opstanku u Evropi, morala sam malo da se iscimam i zamolim neke dobre ljude da mi udele neki evro. Mogu reći da čak i u vreme ove čuvene SEKE ima Samarićana, tako da je malo i fax i smederevska opština i još par kompanija pozitivno odgovorilo na moje molbe. Bravo za njih!
Sledeći put, nadam se, javiću se iz Beča, a do tada nastavljam da životarim sa ubrzanim pulsom i viškom pozitivne energije...