Put za Milan i sam grad

E, pa, kada sam pomislila da ce ono pocetno putovanje od Subotice do Beca da bude najduze na ovom mom putestviju, grdno sam se presla, jer nam je za put od Barse do Milana trebalo tricavih 27h. Jasta! I uz to smo Sonjica i ja promenile 4voza,ali nismo bile same-upoznale smo jednog decka iz Maroka (nemojte me pitati za ime, nisam ga zapamtila) koji zna francuski, pa je sve teklo mnogo lakse. Ko zna kako bismo se Sonja i ja sporazumevale, mada ne sumnjam da bi se snasle. Put je bio zanimljiv- meni, zato sto sam se pre toga 3 dana pekla na jakoj vatri barselonske gradske plaze znane kao Barseloneta i imala sam opekotine bas na mestu gde mi se kaisevi ranca usecaju u kozu, Sonji zato sto je upala u fontanu u jednom francuskom gradicu na granici sa Italijom gde smo cekali naredni voz 5h, pa smo se fino zabavili i ismejali, a Maroco boy (Sonja kaze da se zove Alae, mada mi to nesto sumnjivo) zato sto se smuvao sa Sonjom. Veselo, veselo, ali je bas bilo interesantno i uspeli smo, sluzeci se srpskom lukavstinom: "pravimo se blesavi i da nista ne znamo" da ne platimo ni jednu rezervaciju od ta 4voza. Tako sam ja ustedela, pa recimo, 20€. Druga stvar sto smo Sonja i ja dve noci delile krevet u Barsi i rizikovale da nas izbace iz hostela, ali smo tako ustedele jos po 20E. Sta sve zene nece da urade da bi dosle do dodatnih para za shoping koji je, inace, bio u Barsi odlican. Recicu samo da su bile rasprodaje uveliko, a Zara i Mango na svakom koraku. Koga zanima, zna da je to raj.
E, tako ti Sonja, Maroco boy i ja dodjosmo na korak ili bolje reci na more od nase zemlje. Hotel u koji smo se smestili je odlican, ali sada rezervacija jednog kreveta nije prosla, pa je Sonja, na zalost, ili srecu, to cete nju morati da pitate, morala da deli sobu sa Maroco boy-em, a ja sam se zadovoljila sa 3 Spanjolke. To bese sinoc, sada smo Sonja i ja zajedno u sobi.
Milan je fin grad, ali mi ne zamerate sigurno sto vam necu mnogo pisati o njemu. Videli smo katedralu milansku-divnu, visoku, kamenu, belu zgradu na trgu Duomo gde se jos stosta moze videti. Bilo je danas tricavih 36C ovde, pa mi secanje malo izbledelo od ovog tog sunca, ali ono sto mogu reci je da nemam srece sa kupovinom hrane na izgled. Obicno mi zapadne nesto cudnog i nepoznatog ukusa. Ako mislim da je sir, a ono ispadne neko mleko blago zasoljeno, ako se obradujem jogurtu, ispadne kiselo mleko, a za salate i gotove "buskurise" da ne pricam. Obicno pola bacim golubovima i pocastim kantu nakon sto blago utolim glad. Ajde sto bacam novce, ali barem da se ne predjem. Marko zna o cemu pricam. U Turskoj kada smo bili pre par godina, izabrala sam kvasac misleci da je zdenka. Zato sam se na ovom putovanju malo i opametila, pa obicno biram voce, ali ispada uvek ima, i po neki vredan pogodak.
Tako, ovde cemo se odmarati uz tv u sobi za 17€ per night, a sutra u 17:25h krecemo put Venecije i kuce. Kada dodjem si doma, probacu da pregledam ovaj blog (imacu valjda toliko snage) i dam svoje konacne odrednice, savete iskustva i utiske. Cekajte me, pratite me i nadajte mi se jos bar toliko.
Zivi bili, veliki ostali...
P.S. Imam problem sa koriscenjem ovog softvera, i racunara, tako da slika mozda bude tek kasnije...