Put za Milan i sam grad

E, pa, kada sam pomislila da ce ono pocetno putovanje od Subotice do Beca da bude najduze na ovom mom putestviju, grdno sam se presla, jer nam je za put od Barse do Milana trebalo tricavih 27h. Jasta! I uz to smo Sonjica i ja promenile 4voza,ali nismo bile same-upoznale smo jednog decka iz Maroka (nemojte me pitati za ime, nisam ga zapamtila) koji zna francuski, pa je sve teklo mnogo lakse. Ko zna kako bismo se Sonja i ja sporazumevale, mada ne sumnjam da bi se snasle. Put je bio zanimljiv- meni, zato sto sam se pre toga 3 dana pekla na jakoj vatri barselonske gradske plaze znane kao Barseloneta i imala sam opekotine bas na mestu gde mi se kaisevi ranca usecaju u kozu, Sonji zato sto je upala u fontanu u jednom francuskom gradicu na granici sa Italijom gde smo cekali naredni voz 5h, pa smo se fino zabavili i ismejali, a Maroco boy (Sonja kaze da se zove Alae, mada mi to nesto sumnjivo) zato sto se smuvao sa Sonjom. Veselo, veselo, ali je bas bilo interesantno i uspeli smo, sluzeci se srpskom lukavstinom: "pravimo se blesavi i da nista ne znamo" da ne platimo ni jednu rezervaciju od ta 4voza. Tako sam ja ustedela, pa recimo, 20€. Druga stvar sto smo Sonja i ja dve noci delile krevet u Barsi i rizikovale da nas izbace iz hostela, ali smo tako ustedele jos po 20E. Sta sve zene nece da urade da bi dosle do dodatnih para za shoping koji je, inace, bio u Barsi odlican. Recicu samo da su bile rasprodaje uveliko, a Zara i Mango na svakom koraku. Koga zanima, zna da je to raj.
E, tako ti Sonja, Maroco boy i ja dodjosmo na korak ili bolje reci na more od nase zemlje. Hotel u koji smo se smestili je odlican, ali sada rezervacija jednog kreveta nije prosla, pa je Sonja, na zalost, ili srecu, to cete nju morati da pitate, morala da deli sobu sa Maroco boy-em, a ja sam se zadovoljila sa 3 Spanjolke. To bese sinoc, sada smo Sonja i ja zajedno u sobi.
Milan je fin grad, ali mi ne zamerate sigurno sto vam necu mnogo pisati o njemu. Videli smo katedralu milansku-divnu, visoku, kamenu, belu zgradu na trgu Duomo gde se jos stosta moze videti. Bilo je danas tricavih 36C ovde, pa mi secanje malo izbledelo od ovog tog sunca, ali ono sto mogu reci je da nemam srece sa kupovinom hrane na izgled. Obicno mi zapadne nesto cudnog i nepoznatog ukusa. Ako mislim da je sir, a ono ispadne neko mleko blago zasoljeno, ako se obradujem jogurtu, ispadne kiselo mleko, a za salate i gotove "buskurise" da ne pricam. Obicno pola bacim golubovima i pocastim kantu nakon sto blago utolim glad. Ajde sto bacam novce, ali barem da se ne predjem. Marko zna o cemu pricam. U Turskoj kada smo bili pre par godina, izabrala sam kvasac misleci da je zdenka. Zato sam se na ovom putovanju malo i opametila, pa obicno biram voce, ali ispada uvek ima, i po neki vredan pogodak.
Tako, ovde cemo se odmarati uz tv u sobi za 17€ per night, a sutra u 17:25h krecemo put Venecije i kuce. Kada dodjem si doma, probacu da pregledam ovaj blog (imacu valjda toliko snage) i dam svoje konacne odrednice, savete iskustva i utiske. Cekajte me, pratite me i nadajte mi se jos bar toliko.
Zivi bili, veliki ostali...
P.S. Imam problem sa koriscenjem ovog softvera, i racunara, tako da slika mozda bude tek kasnije...

Barcelona

Treci dan provodim ovde i mogu vam reci da mi je bas lepo. Ostacu makar jos 2. Drugarica mi Sonja ostala malo u Madridu, jer je upoznala nekog Spanca na Univerzijadi, pa joj je on obezbedio smestaj (isplati se volontirati =)), a ja resih da sto vise vremena provedem u Barsi, pa ti se nas dve posle San Sebastijana razdvojismo.
Bilo je i pehova do sada. Prvo, potrosila sam pare na kartici koju sam koristila za rezervacije hostela, pa sam morala da idem na slepo u Barsi, odnosno, imala sam samo adresu. Sva sreca, te sam ostala u istom hostelu evo vec 4. dan. Drugo, zaboravila sam flash u kompu u hodniku hostela i stojao je tamo jadnicak 5,6h, ali ga niko nije uzeo, i to onaj lepi, famozni koji sam dobila od fakulteta. Sto imam srece i sto su fini neki ljudi ovde. Trece, u Parizu sam cekala 45min u redu u supermarketu za 3stvari u redu koji je namenjen samo za placanje preko kartice, a naravno da sam ponela samo kes, tako da je sve bilo uzalud. Eto, kad ne znate jezik, svasta moze da vas snadje.
Jeste da sam dosla sama u Barsu, ali sam odmah nasla drustvo. Prvog dana, cula sam neke nase kako komentarisu nesto na ulici, prisla im i pridruzila se grupi. Sa jednom starijom gospodjom sam otisla da vidim magicnu fontanu koja je doista magicna, nakon toga smo se nasle sa celom njenom ekipom (30ak ljudi), koja je na proputovanju Spanija-Portugal, u nekoj kafanici, pivnici, sta li je, da probamo tu cuvenu sangriju i mogu vam reci da je odlicna, ni nalik onoj bledoj sangriji koja dominira nasim prostorima. Boga mi se tu i zaselo i zapilo. Sutradan sam se setala, pazarila nesto, uvece se nasla sa jednim Spancem Francisc-om koga upoznah u Bratislavi. On me vodio na pivo i pokazao mi Gaudijeve gradjevine uz podrobna objasnjenja. Juce ceo dan provedoh na suncanoj, peskovitoj plazi Barseloneta- uh, kakva je voda slana i lepa.
Elem, ne bih da duzim. Vecina vas je vec bila u Barsi i znate kako je lepa, a za one koji nisu bili, bicu virtuelni vodic kada se vratim. =)

Barcelona

San Sebastian, Barsa

San Sebastijan je doista bio nesto posebno, prvenstveno zbog atmosfere koja je vladala tamo.
U subotu je bilo svecano otvaranje festivala Semana Grande. Ulice su bile preplavljene ljudima, muzikom i dogadjajima. Kroz grad je predvece prosla svecana povorka sa sviracima i posebnim lutkama. Cela ta povorka je bila pracena velikim brojem demonstranata koji su iskoristili ovo otvaranje da iskazu svoja politicka ubedjenja, a oko njih bese mnogo policajaca i onda je nastala guzva u gradu. Nije bilo incidenata, ali je bilo napeto. Tako, da znate, gluposti se ne desavaju samo kod nas.
Poslednje, odnosno to drugo vece koje sam provela tamo (subota), vatromet je bio jedan od najlepsih koje sam ikad videla i trajao je vise od 20min. Celo nebo je postalo uzareno, kao da se brzinom svetlosti krecete kroz svemir i on vam pokazuje sve svoje lepote. Na nebu sve sija od boja i kreativnih oblika i pokreta, a na zemlji ljudi se nacickali pokraj obale okeana i gledaju uzbudjeni odsjaje i vatrene vratolomije sirom otvorenih ociju. Imala sam srecu da budem na tom mestu bas tada i da mi ta okolnost pruzi predivna osecanja i odusevljenje. Sitna kisa je padala, ali to nikako nije smetalo. Cak, stavise, ona je unela izvesnu dozu romantike u spektakularnu noc.
Nakon vatrometa, meni nije bilo vreme za spavanje. Sa nekoliko ljudi iz hostela (na slici su-3 iz Australije, 1 Izraelac i 1 Nemica) krenula sam na koncert neke cuvene spanske pevacice (ne secam se imena). Naravno da je bio na plazi: uzeli smo bokale nekog vina pomesanog sa limunadom (uopste nije lose kao sto mozda zvuci), kisa je pocela da pada, ja sam pokusavala da razumem reci pesama i zahvaljujuci meksickim sapunicama, uopste mi nije islo lose. Nakon toga, mokri, ali veseli, otisli smo u neki bar da popijemo jos po koju, a kada je vlazna odeca pocela da smeta, kao i hladnoca, sta bismo drugo, nego izasli na kisu i sa jednim Ircem igrali Irish dance. Ludo li je sve to proteklo i trajalo do 4h, a budjenje za voz usledilo je u 7h i taj me voz odvede u Barsu. A, Barsa...

San Sebastijan

San Sebastian

Na zalost, ovde cu provesti samo 2 noci, tj. jos veceras i sutra ujutro moram da krenem za Barselonu. Malo sam uznemirena cinjenicom da jos uvek nemam tamo rezervisan hostel i da cu putovati ka tamo i provesti 2 dana sama. Inace, ovde u Spaniji je Semana Grande, kao sto sam naziv kaze njihova velika nedelja i veliki praznik koji oni proslavljaju, tako da ce i u ovom gradu veceras biti svecano otvaranje i vatromet. Grad je bas fin i ziv. Za hostel bih rekla da je velika kuca u koju je smesteno 15 ludaka. Jednom Italijanu je bio rodjendan, pa smo dobili i tortu i bas je bilo veselo. Ovde su stalno zurke. Hostel nam je na bas dobroj poziciji u samom centru starog grada i ulice one uske, lepe su svuda okolo i stalno su prepune ljudi, osim ujutro, naravno, kad se svi oporavljaju od pijancenja. Plaze su predivne, ali je ovde samo 21C i bas je hladno za kupanje, mada je voda u okeanu, tj. zalivu topla. Ima velikih talasa, pa ljudi idu na surfing. Po ulicama se moze naci veliki broj barova, znate onih kao u Seranovima gde sunke vise iznad sanka i koji su uvece puni ljudi koji jedu njihove neke spacijlitete i pijance. Valjda cu probati nesto od toga.Elem, uzivam ovde, upoznala sam neke otkacene ljude, ali smo hostel bas mnogo platile (za 2 noci dadoh 59e), a sutra vec moram da idem zbog rezervacija, ako mislim da dodjem do Barse.

San Sebastijan

Bordeaux

Tu smo u Bordou vec 2. dan. Grad mi se u pocetku nije svideo, jer je izgledao ovaj nas kraj kao crnacki geto, ali onda smo prosetale i videle njegove lepote. Na obali reke postoji mesto gde se pusta muzika i ljudi igraju i plesu u parovima i bas je zanimljivo. Juce smo bile u gradic Acrachon, 40km odavde i tamo nasle Dune de Pyla, najvecu dinu u Evropi koja je visoka 117m i mi smo se kroz pesak probijale do vrha, a pogled odozgore na more i sume je velicanstven. Pesak je sitan i mekan kao brasno. Ih, kad se samo setim kako smo se valjale po njemu...
Posto smo smestene u Youth hostelu, ovde ima mnogo mladih, tako da se trenutno druzimo sa jednom Sarom sa Novog Zelanda i jednim Markom iz Italije. sinoc smo igrali i stoni fudbal i bas je bilo napeto. Danas idemo u setnju ovim oblacnim gradom; a po podne krecemo za San Sebastijan...

Bordo, Dune de Pyla

Pariz

Pariz... Sta mislite, kako se provodim ovde? Vec 4. dan sam ovde i ostala bih jos dugo, ali plan je da sutra krenemo put juga, najpre da se zadrzimo malo u Bordou, a zatim do obale Atlanskog okeana, u San Sebastijan.
Moja koleginica Sonja i ja smo ovde u Parizu smestene u stan kod drugarice moje mame, teta Sladje koja je trenutno u Srbiji, a nas paze i brinu o nama njena kcerka Jeca i zet Ivan, koji zive sprat iznad, svuda nas voze, pokazuju nam grad. Jeca je u 8.mesecu trudnoce, ali, uprkos tome, sve postize, sprema nam hranu, misli na nas, stalno nas zove da vidi gde smo. Ma, toliko paznje ja ne dobijam ni u Srbiji. =)
Mislim, sta reci? Ovo je najdivniji grad u kome sam bila. Ima toliko toga zanimljivog. Sonja i ja smo bile u Luvr, koji je ogroman, zadrzale smo se samo 3h, jer smo bukvalno protrcale kroz sve one holove i kolekcije. Videle smo, naravno, i Mona Lizu koja je bas cuvana i trazena-milion ljudi je slika u svakom trenutku. Nema anse da se duze zadrzite ispred nje i da uocite te lepote o kojima svi pricaju. Mene su odusevile Napoleonove odaje jer volim to doba. Samo sam pomislila kakav je to raskos i razbacivanje za sacicu ljudi, dok raja crkava od gladi.
Versaj je divna palata koja se nalaz van grada, tako da nismo imali Jecu i Ivana, ne bismo je ni videli. Vrtovi su fantazija, prosto mogu da zamislim Luja nekog kako se seta pokraj onog jezera i mirise ono cvece sa perikom na glavi.
Trijumfalna kapija je ogromna i sa nje puca pogled na Jelisejska polja, a Montmar tek... To je divna crkva koja se nalazi na brdu. Tamo lepo sednes na stepeniste, grad ispred tebe kao na dlanu, a gomila umetnika je tu da vas zabavi.
Naravno, najlepse za kraj- toranj Ajfelov. Danas idem da se popnem na sam mu vrh. Diven je, divan. Dzabe slike i razglednice, ovo dok se ne vidi uzivo, nista ne vredi. Od 22h uvece se ukljucuje rasveta na tornju i povremeno kao da su se zvezde spustile na njega da ga ulepsaju. Toranj je naobali Sene, a preko mosta , na drugoj strani se uzdize jedna lepa zgrada sa koje je pogled na toranj fantazija.
Jeca i Ivan su nas vodili na nocnu voznju Senom gde svako ima slusalice i dobija objasnjenje na odgovarajucem jeziku. Dozivljaj je potpun, jer je tu i muzika prilagodjena objektima pored kojih brod prolazi.
Pariz je ime dobio po ostrvu koji je u sredistu grada i dge su ziveli prvi njegovi stanovnici. Stan tamo sada vedi celo bogatstvo, tj. najskuplji su u Evropi.
Videli smo jos mnogo toga,i Noterdam, crkvu ciji je zvonar bio Kvazimodo...

Pariz

Izleti pre Pariza

Elem, Wuppertal je grad izmedju Kelna i Diseldorfa, u nekada bogatoj industrijskoj oblasti Rur, ali sada tamo nema vise celika, pa ni kraj nije kao sto je nekad bio. Pre par dana pravila sam izled do Kelna. Grad je fin, malo sam razgledala katedralu u centru grada koja je ogromna i jako lepa. Do sada sam ulazila u 4 katolicke crkve i sve su prelepe, jako su bogate, sa visokim tavanicama u gotickom stilu. Keln je lep grad i za soping. Nasla sam neke bas jeftine stvarcice.

U Amsterdamu sam provela samo par sati, ali dovoljno da se provozam brodicem kroz mnogobrojne kanale koji presecaju grad. Sve kuce i zgrade imaju ciglu za fasadu koja je tamnije boje nego kod nas. Stigla sam mami da kupim i lale koje su, jel te, nadaleko cuvene, izmedju ostalih, i crnu i plavu. U gradu ima veliki broj coffee shopova koji nude marihuanu i sve je to legalno, tako da mozete da sedite u centru grada i na miru da popusite dzoint za oko 3evra. Ima i prodavnica sa erotskim sadrzajem, a o izlozima sam vam vec nesto pominjala. Meni je bilo bas cudno i nekako neprijatno da se setam kroz te ulicice sama, a njima je to sve normalno. Slikama se ne nadajte, jer sve one imaju makroe koji stoje ispred i ne dozvoljavaju bilo kakve insinuacije. Tako, bilo je fino, svasta videh, ali slike, na zalost, ni izdaleka ne mogu preneti one utiske i osecaje koji nastaju kada sve to uzivo vidite. I u Berlinu i u Becu je bilo bicikala, ali one su stil zivota u Holandiji. Ako vas neko nije vec pregazio u Berlinu, ovde ce sigurno ako se krecete njihovim stazama, jer ih ima stvarno mnoooogo.

Brisel sam, isto tako obisla za kratko vreme, ali za njega vise od dana ni ne treba. Ima predivan centralni trg sa upecatljivim visokim, starim, bogato ukrasenim gradjevinama. Kao i svaki grad do sada, i on ima cetvrt sa uskim, kaldrmisanim ulicama, finim restoranima i prodavnicama gde je uvek prisutan veliki broj turista. U tem gradu videh i sve one staklene, nove novcijate zgrade koje su povezane sa EU. Ovaj grad ima neki mir i odise spokojom. Nije veliki i nema tako brz ritam zivota, a meni je bas tako nesto bilo potrebno posle onog ludog i uzbudljivog Amsterdama. Inace, problem kada putujete sami i to onaj najveci jeste ako vam se prikaci neki turista koji je isto sam i koji nema neke konkretne planove, pa vam ceo dan dise za vratom. Jeste da sam ja druzeljubiva, ali ceo dan provesti sa nekim koga prvi put vidite, a pri tom i nije bas nesto zanimljiv, moze postati naporno. Tako se meni prilepio jedan Nemac od belgijske granice, bio je sa mnom i u Briselu, i putovali smo do Pariza zajedno. Laknulo mi je kad smo se rastali. Naravno, ne govorim o situacijama kad naletite na bas zanimljive ljude, a ima ih dosta.

SRECNA ZAVETINA, DOMACINI!!!

Svim Mihajlovcanima zelim srecnu zavetinu i da se lepo provedu veceras na vasaru. I da obavezno jedu cesernu vunu i da se voze i na sudar kolca!
Malko, srecna slava!!!

SRECAN RODJENDAN, MAKILIII!!!!

SRCE MOJE, TVOJA BOMBONICA MISLI NA TEBE I SALJE TI ROMANTIKU IZ PARIZA!!!

Izlet do Amsterdama

Sto jest, ono a jest, lep li je Amsterdam, ali je previse liberalan za moja shvatanja. Ima "slatkisa" na svakom koraku, a sto u zenskom obliku u ulici crvenih fenjera, a sto u vidu travki pobrljavki. Bejah tamo samo par sati, ali vise nego dovoljno. Inace, videh tu cuvenu ulicu, i nije samo ulica, vec ceo kraj i to u centru grada, a devojke su stajale u svojim prozorima i usred dana. Bas mi je bilo cudno-pa, to doista postoji, a paradoks je da u sred te oblasti stoji crkva i cini mi se da prikuplja milostinju i za prostitutke. Inace, ne znam kako se krecu cene po tom pitanju, ali ovako grad je skup. Vredno pomena je i voznja brodicem po mnogobrojnim kanalima grada. Lep, drugaciji, ziv grad koji moze biti jako opasan ako ste na pogresnom mestu u pravo vreme. Slike i ostale opise kacim iduci put. Pozz, odoh, gladna sam ,bre! ;=)

Wuppertal

Verujte da ni ja nisam cula za ovo mesto koje ima oko 420.000 stanovnika i nalazi se izmedju Kelna i Diseldorfa na zapadu Nemacke. Uspesno sam prebrodila put od nekih 11h da bih iz Beca presla ovde. Smestila sam se sinoc kod komsijine sestre i sada krecem u obilazak Kelna.
Mala digresija-u Bratislavi gde sam provela jedno popodne, nakacila su mi se dva Spanca koji imaju oko 35god. i po svemu sudeci su gej. Tako da sam se ja setala slovenackom prestonicom zajedno sa njima, seli smo i u neki restoran i rucali, ali nista od te njihove galantnosti-sama sam sebi placala troskove sto i jeste ok, sto se mene tice. Inace, Bratislava je, cini mi se, siromasnija od Beograda. Ceo stari deo grada koji je sacinjen od uskih, krivudavih, kaldrmisanih ulica, moze da se predje za oko 2h. Ali, ono sto definitivno vredi jesu njihovi momci. Neka me moj Marko izvini, ali zene, onu lepotu morate da vidite. Steta sto zbog onih Spanaca nisam nasla zgodnu priliku da uslikam neki primerak savrsenstva, zato cu to prepustiti vasoj masti sa par naznaka-imaju plavu kosu i plave oci, ali su lepi, lepi, ma nemam reci.
Elem, ovaj Wuppertal je fin gradic u kojem skoro da niko ne govori engleski. U njemu se nalazi kuca Fridriha Engelsa i jedinstveni u Evropi viseci vozovi. Nisu losi. Malo su stari-sistem je izgradjen pre 100god. i malo se ljujaju na visini od 10m ali sluze svrsi.
Na putu ka ovom gradu, prosli smo dolinu reke Majne u blizini Koblenca. Mnoogo je lepo. Uz obalu reke su nacickana sela. Svako selo ima crkvu smestenu u dolini, izmedju dva brda, a na vrhu brda je stari dvorac. I opet. I opet.

Praha-Wien-Bratislava

Danas je 27. jel' da? Stigoh u Bratislavu pre 30min i brze bolje dodjoh za komp. Ipak smo Sonja i ja ostale jos jedan dan u Pragu i sve smo fino obisle. Jeste da je ono pivo i ludovanje noc pre toga izaslo na videlo u vidu bledila, podocnjaka i osvajanja svake klupe koja nam se nasla uz put, ali je vredelo. Juce sam se ujutro zaputila za Bec gde su me sacekali rodjaci i smestili me u zaseban stan. Ceo stan samo za mene i to kakav! Bilo mi je toliko lepo u njemu da me je mrzelo da se juce setam bilo gde, vec sam zaposela frizider, nacrtala se ispred kucnog bioskopa i uzivala. Danas vec spartam. Mnogo je dobar osecaj da mozete biti gde pozelite za kratko vreme. Za 1h sam stigla iz Austrije do Slovacke,tj. do glavnih im gradova. Samo zastanem negde i pomislim gde sam trenutno, a gde cu biti sutra... Lepo je, naporno moze biti, ali se ja trudim da se ne forsiram previse.

Bratislava-Wien

Praha

Sinoc dodjosmo u ovaj velelepni grad. Posle Nemacke, ovo je palo tako opustajuce. Grad ima tako divan duh, ljudi su prijatni, ima mnogo stranaca, pre svega Britanaca. Povrsinski, nije mnogo veliki, ali je gotovo svaka ulica prica za sebe. Ima divne mostove, vecina gradjevina je iz starijeg doba, ali se sve fasade odrzavaju. Centralni deo grada-stari grad je sacinjen od kaldrmisanih ulica, lepih gradjevina i setackih zona. Grad je prilicno romantican i idealan je za setnju u dvoje. ;) Treba izdvojiti bar tri dana da bi se uzivalo u ovom gradu, ali mi smo malo u zurbi, tako da cu ja, stavise, vec veceras da krenem za Bec. E, da. I Berlin je jeftiniji od Beca i inace je najjeftiniji grad u Nemackoj (otprilike kao u Beogradu, nesto je i jeftinije), a Prag je jeftin, pogotovo pivo! Ovde sam dosla sa koleginicom Sonjom, pa smo se sastale sa jos 5 momaka-vecina je sa FON-a. Otisli smo sinoc u jednu pivnicu, tamo zaseli, pridruzila su nam se i trojica momaka iz Irske. Pivo je bas dobro i jeftno, tako da ja bez problema popih 2 krigle od 0.5l. Potom smo otisli u najpoznatiji klub u gradu koji ima nekih 5 nivoa i prepun je stranaca. Provod je bio odlican. U hostelu smo bili u 4:30h, a morali smo da se odjavimo u 10h. Veselo, veselo. Ovde su uvece svi pijani (stranci) i prilaze bez posebnog razloga da nesto pitaju, javljaju se svima i bas je veselo po onim divnim, kaldrmisanim ulicama...

Praha

Berlin- 2.dan

E, ovi Nemci su nas stvarno organizovali u min. Iako mi je prvog dana utisak o Berlinu bio los, to i dalje stoji, ali se malo popravio kada smo zasli u druge krajeve grada. Inace, u Berlinu smo se prejeli od hrane koja je bila izvrsna. Imali smo neki sity rally- spojili su nas sa ostalim Balkancima koji su dosli: Albancima, Crnogorcima, Bosancima, studentima sa Kosova i u grupama po 10 smo dobili zadatke i uputstva sta da saznamo, slikamo, uradimo, nacrtamo. Nakon te setnje od 3h imali smo prijem kod bivseg predsednika Nemacke koji ima 89god. Covek je zmaj, ali naravno da su nastale provokacije od strane ovih sa Kosova. Bas je bilo neprijatno kad je neka njihova devojka rekla da srpski politicari dolaze na Kosovo i setaju se samo tamo, jer veruju da je to njihova teritorija, a bila je tako cinicna. Nas iz Srbije 70, nijh 10 i ostalih ne znam koliko i vecina je negodovala, a onda je izasao jedan nas decko i bas fino objasnio kakvi su oni prostaci i da mi ne nasedamo na provokacije, ali onako sve diplomatski. E, bas ako. Uvece smo imali svecani prijem i najkreativniji timovi sity rally-ja su dobili nagrade. Pio se tu i sampanjac, jela fina jela, a onda je pocela i zurka. Sve u svemu, Nemci nam nisu ostavili mnogo vremena za razgledanje, a ono sto sam videla, ostavilo mi je utisak da se sve vrti oko dogadjaja novije istorije, da je grad prilicno siv, depresivan, naravno, ima i lepih stvari, ali nikada tamo ne bih zivela.

Berlin

Berlin

Stigli smo u Berlin nakon sto je voz kasnio 110min, ali smo uspeli da uhvatimo na vreme vezu od Minhena do Berlina. U hotelu u Berlinu smo se sreli sa studentima iz Albanije i Crne Gore, kao i iz Bosne. Sutra se sastavljamo u grupe po 10 i imamo neko takmicenje po gradu-koja grupa ce biti kreativnija i sto bolje ispuniti odredjene zadatke i, usput, upoznati grad. Inace, ovo malo Berlina sto sam videla do sada uopste me nije odusevilo. Grad je prljav, ima dosta hladnih ljudi koji ne zele da pomognu, niti da imaju bilo kakve veze sa engleskih jezikom. Ulice su prljave, a grad nema lep i jasan koncept kao sto ima Bec. Ima dosta novih zgrada koje su samo staklo, metal i beton, a izmedju kao da je neko postavio drvece u kamen. Nije u stilu tople nase Srbije. Videcemo sutra sta ovaj grad jos ima da pruzi. Sve vas volim!!!

Vienna

Bec je prelep. Vec drugi dan sam ovde i nisam jos uspela sve da obidjem. Najvise sam odusevljena uredjenoscu ceog grada, gotovo da su sve zgrade iste visine i nijedna ne odskace. Grad je bogat kulturnim desavanjima, ima mnogo mesta za izlazak, naravno, ovde je i oko 300 000 Srba, pa se osecam kao kod kuce, a voda sa cesme je za pice. Upoznala sam neke divne ljude i sa njima se druzim do vecerasnjeg polaska. Pozdrav svima!

Vienna

Pripreme u toku

U malenoj, skoro pa varošici, Mihajlovcu, Mirjana, zvana Mira, Jovanović privodi popunjavanje svog ranca kraju, a onda... Bar će joj pritisak spasti u okvire normale i prestaće da se sapliće po kući o sopstvene stvari.
Sutra je taj dan koji ja željno čekah nekih dve godine. U 21:30h je polazak Ćire sa beogradske železničke stanice za Beč, a u vagonima će biti potrpano 200 studenata srećnika i ja među njima.
Plan je sledeći: LUUUDOOOOO SE ZABAVITI, a onaj malo konkretniji plan kaže da će tome pridoneti obilazak sledećih gradova: Beča, Berlina, Praga, Bona, Kelna, Amsterdama, Brisela, Pariza, Barselone, Milana, Venecije i možda još nekih ako ovi ne zadovolje sve očekivane, u principu podrazumevajuće i obavezujuće potrebe.
Da bi bilo moguće misliti o opstanku u Evropi, morala sam malo da se iscimam i zamolim neke dobre ljude da mi udele neki evro. Mogu reći da čak i u vreme ove čuvene SEKE ima Samarićana, tako da je malo i fax i smederevska opština i još par kompanija pozitivno odgovorilo na moje molbe. Bravo za njih!
Sledeći put, nadam se, javiću se iz Beča, a do tada nastavljam da životarim sa ubrzanim pulsom i viškom pozitivne energije...